Kako se manifestuje anksioznost?

Anksioznost je osećaj nelagodnosti, opšte napetosti, zabrinutosti, velikog stresa, panike, straha i iracionalnog lošeg predosećaja. Prisutna je stalna strepnja da se nešto loše može desiti nama ili nekome ko nam je blizak. Tada dolazi do prekomernog straha.

• osećate se uznemirno, razdražljivo
• lako se zamarate
• imate teškoće sa koncentracijom i pažnjom
• imate glavobolje, bolove u mišićima, bolove u stomaku ili neobjašnjive bolove,
• znojite se, igraju vam mišići i  drhtite
• imate "knedlu u grlu" uz teškoće u gutanju
• imate teškoće u kontroli osećanja brige
• imate probleme sa spavanjem, kao što su poteškoće pri uspavljivanju

Generalizovani anksiozni poremećaj

Za razliku od fobija, strah ovde nije vezan za određene situacije ili mesta. Strah postoji u mnogim situacijama i prati svakodnevni život. Postoji stalna anksioznost i unutrašnja napetost. Strah se uglavnom vrti oko toga da bi se nešto moglo dogoditi. To su uglavnom strahovi koje svi imaju. Razlika je, međutim, u veličini i intenzitetu. Strahovi i pretnje se doživljavaju mnogo intenzivnije i značajno manje se mogu kontrolisati. Na primer, egzistencijalni strahovi ili finansijske brige i strahovi za zdravlje mogu biti stalno prisutni i neprekidno opterećivati život.

Osobe sa  generalizovanim anksioznim poremećajem nemaju svest o tome da je strah koji doživljavaju preteran. Svakodnevni poslovi se tada mogu obavljati samo uz veliki napor, što utiče i na lični i profesionalni život.

Pomoć kod anksioznosti

Mnogi ljudi brinu o zdravlju, novcu ili porodičnim problema. Anksioznost se razlikuje od običnog straha ili uobičajene napetosti.

U čemu je razlika?
U strahu osoba je svesna opasanosti pa pokreće i organizuje svoje mehanizme odbrane da bi se zaštitila od opasne situacije. Rezultat straha su strategije suočavanja: borba, beg ili zamrzavanje.
Anksioznost se javlja kada osobi nisu jasni uzroci, ne prepoznaje ih, uglavnom su nesvesni, pa zato i ne pokreće jasnu odbranu. Zato je i osećaj bespomoćnosti kod aksioznosti u odnosu na emociju straha značajno izraženiji. Anksioznost se javlja i kod zamišljanja, tj. predviđanja napada u budućnosti (mogući napad dok hodamo ulicom) ili kod nenamernog preuveličavanja stvarnih pretnji.

Psihoterapija vam može pomoći da razumete sopstvena iskustva i uzroke strahova. Zajedno tražimo načine kako da se nosite sa strahovima i situacijama koje izazivaju paniku. Da bi bila efikasna, psihoterapija mora biti usmerena na vašu ličnu anksioznost i prilagođena vašim potrebama.

Napadi panike

Napadi panike su iznenadni periodi intenzivnog straha, nelagodnosti ili osećaja gubitka kontrole čak i kada ne postoji jasna opasnost ili okidač. Ljudi sa paničnim poremećajem imaju česte i neočekivane napade panike. Neće svako ko doživi napad panike razviti panični poremećaj.

Napad panike obično prati:

• Lupanje ili ubrzan rad srca
• Znojenje
• Drhtavica
• Bol u grudima
• Osećaj da će se nešto strašno desiti
• Osećaj da gubite kontrolu

Ljudi sa paničnim poremećajem često brinu kada će se desiti sledeći napad i aktivno pokušavaju da spreče buduće napade izbegavanjem mesta, situacija ili ponašanja koje povezuju sa napadima panike. Napadi panike mogu se javljati često (nekoliko puta dnevno) ili retko (nekoliko puta godišnje).

U psihoterapijskom procesu terapeut i klijent stvaraju  siguran odnos koji će biti podrška da se pronađu psihološki resursi u savladavanju panike.

Kada ne možete sami da pobedite svoje strahove psihoterapija vam može pomoći da se izborite sa paničnim napadima.

Ako vam je potrebna pomoć, kontaktirajte me.