Životne promene i krize

Pomoć u životnim krizama
U našim životima dešavaju se situacije koja nas obuzimaju i uznemiruju. U krizama se dešavaju stvari koje ne možemo da kontrolišemo i koje menjaju naše živote, kada postoji osećaj da ne možemo da nastavimo život kao i inače. Suočavanje sa ovim promenama, kao i donošenje teških odluka koje često predstavljaju prekretnicu u životu je veoma stresno.
Neke od životnih okolnosti koje mogu dovesti do lične krizne su:
- Odvajanje od partnera, razvod
- Bračna kriza ili problemi u vezi
- Gubitak; smrti
- Katastrofalni događaji kao što su nesreće, prirodne katastrofe itd.
- Kriza srednjih godina; saznanje da se stari
- Profesionalni problemi
- Mobing
- Porodični problemi, sukobi u porodici
Reakcija na kritične životne događaje je individualna
Ista stresna situacija ne utiče na svakog od nas na isti način. U kojoj meri i na koji način stresni događaj dovodi do krize, ne zavisi samo od samog događaja, već i od povezanog iskustva osobe koja ga doživljava. Životne krize mogu dovesti do depresije, anksioznosti ili napada panike.
U kritičnom periodu uvek dolazi do promene. Iz njega niko ne izlazi onakav kakav je bio.
Prilika za promene i napredovanje
Lična životna kriza predstavlja tešku životnu fazu koja se u početku čini nepremostivom. Međutim, ona ima potencijal i predstavlja priliku za promenu. U većini slučajeva krizna situacija je praćena izraženom željom za promenom. Prethodne strategije za rešavanje problema i suočavanje sa njima nisu uspele ili još uvek nisu donele promene. Čini se da je vreme da se otvore novi prostori i donesu odluke.
Psihoterapija kao podrška
Krize su normalan deo života i nisu bolest. Ipak, ozbiljne i velike promene zahtevaju značajna prilagođavanja. Suočavanje sa ovim promenama je veoma teško i možemo da osećamo, da više ne možemo sami. Zato su nam potrebne veštine suočavanja, kako bi mogli da se nosimo sa situacijom u kojoj smo. Tada obično razgovaramo o svojim problemima sa prijateljima i porodicom pokušavajući da dobijemo pomoć. Često dobijamo savete koji su dobronamerni, ali su nam od male koristi.
Psihoterapija nije davanje saveta.
Terapija pomaže da prepoznate sopstvene resurse i pronađete rešenja i strategije u odnosu na Vaše lične potencijale.
Ako želite da vam pomognem u kriznim vremenima i životnim promenama kontaktirajte me.
Stres, iscrpljenost, sindrom sagorevanja - burnout
Burnout je osećaj da ste izgoreli, stanje mentalne i emocionalne iscrpljenosti i preopterećenosti.
Životne promene i krize
U krizama se dešavaju stvari koje ne možemo da kontrolišemo i koje menjaju naše živote, kada postoji osećaj da ne možemo da nastavimo život kao i inače.
Anksioznost i panični napadi
Anksioznost je osećaj nelagodnosti, opšte napetosti, zabrinutosti, velikog stresa, panike, straha i iracionalnog lošeg predosećaja.
Teškoće u partnerskim odnosima
Krizu u partnerskim odnosima mogu da izazovu događaji, kao što je otkrivanje prevare ili ozbiljne svađe.
Teškoće u komunikaciji
Koliko često osećate nezadovoljstvo, tugu ili bes zbog nesporazuma i sukoba koji su mogli da se izbegnu? Komunikacija nam omogućava da se povežemo jedni sa drugima.
Depresija
Kažemo da smo depresivni kada smo neraspoloženi ili imamo „crne misli“ . Ako depresivna osećanja traju dugo, to može biti znak depresije. Ali šta je depresija? Kako psihoterapija pomaže kod depresije?
Seksualni problemi
Seksualna disfunkcija može imati fizičke uzroke, ali može biti i psihosomatska. U slučaju psihosomatskog poremećaja , psihološki stres izaziva simptome i doprinosi njihovom razvoju.
Fobije
Fobija je intenzivan i uporan strah od određenog objekta ili situacije. Strah koji ljudi sa fobijama osećaju je nesrazmeran stvarnoj opasnosti koju izaziva situacija ili objekat.
Poremećaji u ishrani, anoreksija, bulimija
Postoje različite vrste poremećaja u ishrani, od kojih svaka ima različite simptome i navike u ishrani. Ono što im je zajedničko je povećana preokupacija hranom i sopstvenom težinom.
Stid i trema
Stid nam pomaže da kontrolišemo svoje ponašanje. Tako štitimo sliku o sebi, što nam omogućava da ostanemo prihvaćeni u društvu. Stid ima zadatak da čuva lični integritet, pomaže nam da držimo distancu, štiti našu privatnost.
KADA JE PSIHOTERAPIJA KORISNA?
Ponekad nije moguće razgovarati sa članovima porodice, prijateljima ili partnerom. Ne želimo da ih opterećujemo, ljuti smo na njih, stidimo se ili plašimo da razgovaramo sa njima o određenim temama. Iz svog ličnog i profesionalnog iskustva znam: Razgovor pomaže! Pomaže nam da se osećamo manje usamljeno sa sopstvenim problemima i mislima. Razgovor pomaže, a odnos leči!
