Teškoće u komunikaciji i problemi u poslovnom okruženju

Koliko često osećate nezadovoljstvo, tugu ili bes zbog nesporazuma i sukoba koji su mogli da se izbegnu?
Komunikacija nam omogućava da se povežemo jedni sa drugima.
Bolbi nas uči da su međuljudski odnosi od suštinskog značaja za razvoj pojedinca.
U svim odnosima koje imamo želimo da postoji razumevanje.
U odnosima na radnom mestu mnogi problemi povezani su sa problemima u komunikaciji.
Da li vam se desilo da zbog problema u komunikaciji ćutite i ne delite ideje koje su mogle da se realizuju i da vam možda omoguće i napredovanje u karijeri.
U porodičnim odnosima prepirke u kojima kažemo i ono što ne mislimo, neizgovorene reči, ćutanje, dovode do nesporazuma, sukoba, sumnji praćenih emocijama ljutnje, tuge ili anksioznosti.
U prijateljstvima, kada ne možemo da podelimo ili izrazimo svoje mišljenje, kada nas neosnovano osuđujuju ili naprotiv previše snishodljivo podržavaju, dolazi do neiskrenih i neuravnoteženih odnosa.
Problemi u komunikaciji su mnogo složeniji nego što izglada. Kada postoje nesporazumi, postoji mnogo uzroka: svako ima svoj lični način ulaska u odnose koji je rezultat prošlih iskustava.
Anksioznost, stres, stid, nepoverenje u druge takođe, mogu igrati odlučujuću ulogu u problemima u komunikaciji.
Kada komunikacija postane teška, psihoterapija vam može pomoći u pronalaženju novih strategija koje bi vam omogućile da ostanete dosledni sebi, gradeći autentične odnose u kojima se osećate dobro.
Stres, iscrpljenost, sindrom sagorevanja - burnout
Burnout je osećaj da ste izgoreli, stanje mentalne i emocionalne iscrpljenosti i preopterećenosti.
Životne promene i krize
U krizama se dešavaju stvari koje ne možemo da kontrolišemo i koje menjaju naše živote, kada postoji osećaj da ne možemo da nastavimo život kao i inače.
Anksioznost i panični napadi
Anksioznost je osećaj nelagodnosti, opšte napetosti, zabrinutosti, velikog stresa, panike, straha i iracionalnog lošeg predosećaja.
Teškoće u partnerskim odnosima
Krizu u partnerskim odnosima mogu da izazovu događaji, kao što je otkrivanje prevare ili ozbiljne svađe.
Teškoće u komunikaciji
Koliko često osećate nezadovoljstvo, tugu ili bes zbog nesporazuma i sukoba koji su mogli da se izbegnu? Komunikacija nam omogućava da se povežemo jedni sa drugima.
Depresija
Kažemo da smo depresivni kada smo neraspoloženi ili imamo „crne misli“ . Ako depresivna osećanja traju dugo, to može biti znak depresije. Ali šta je depresija? Kako psihoterapija pomaže kod depresije?
Seksualni problemi
Seksualna disfunkcija može imati fizičke uzroke, ali može biti i psihosomatska. U slučaju psihosomatskog poremećaja , psihološki stres izaziva simptome i doprinosi njihovom razvoju.
Fobije
Fobija je intenzivan i uporan strah od određenog objekta ili situacije. Strah koji ljudi sa fobijama osećaju je nesrazmeran stvarnoj opasnosti koju izaziva situacija ili objekat.
Poremećaji u ishrani, anoreksija, bulimija
Postoje različite vrste poremećaja u ishrani, od kojih svaka ima različite simptome i navike u ishrani. Ono što im je zajedničko je povećana preokupacija hranom i sopstvenom težinom.
Stid i trema
Stid nam pomaže da kontrolišemo svoje ponašanje. Tako štitimo sliku o sebi, što nam omogućava da ostanemo prihvaćeni u društvu. Stid ima zadatak da čuva lični integritet, pomaže nam da držimo distancu, štiti našu privatnost.
KADA JE PSIHOTERAPIJA KORISNA?
Ponekad nije moguće razgovarati sa članovima porodice, prijateljima ili partnerom. Ne želimo da ih opterećujemo, ljuti smo na njih, stidimo se ili plašimo da razgovaramo sa njima o određenim temama. Iz svog ličnog i profesionalnog iskustva znam: Razgovor pomaže! Pomaže nam da se osećamo manje usamljeno sa sopstvenim problemima i mislima. Razgovor pomaže, a odnos leči!
