Pomoć za poremećaje u ishrani

Ishrana je deo života. Navike u ishrani su individualne. Za neke ljude, to je jednostavno potreba sa malo zadovoljstva. Neki slave obroke i preterano uživaju u njima, dok drugi pokušavaju da ograniče ishranu i smršaju. Preokupacija hranom može dovesti do razvoja poremećaja u ishrani koji se ne možgu lečiti bez stručne pomoći i terapije.

Šta je poremećaj u ishrani?

Postoje različite vrste poremećaja u ishrani, od kojih svaka ima različite simptome i navike u ishrani. Ono što im je zajedničko je povećana preokupacija hranom i sopstvenom težinom. Međutim, suočavanje sa sopstvenim navikama u ishrani i telom ne znači samo po sebi poremećaj koji zahteva terapiju. Dijete i gubitak težine  kao i povremeno prejedanje, sami  po sebi ne predstavlja poremećaj u ishrani.

Poremećaji u ishrani kao što su anoreksija, bulimija ili prejedanje su kompulzivna ponašanja u ishrani tokom dužeg vremenskog perioda.

Svaka osoba koja pati od poremećaja u ishrani ima svoje jedinstveno iskustvo i svoju ličnu priču koja je dovela do ispoljavanja poremećaja u ishrani.

Anoreksija i bulimija

Anoreksija i bulimija su ozbiljni poremećaji, a često pogađaju upravo mlade koji pokušavaju da pobegnu od stvarnosti, negirajući sopstveno telo. Razlozi oboljenja su rezultat združenih socijalnih, porodičnih, emocionalnih, fizičkih, ali i genetskih uticaja.

Anoreksija

U vreme kada se u medijima šire nerealni ideali lepote, mladi ljudi, a pre svega mlade žene, često osećaju da su njihova tela predebela ili nedovoljno vitka. Devojake sa normalnom težinom žele da  da smršaju kako bi se približile navodnoj idealnoj težini. Kod anoreksije se kompulzivno drže dijete. Percepcija sopstvenog tela je iskrivljena. Čak i ako je gubitak težine toliko ogroman da težina dostiže opasne nivoe u smislu BMI (indeksa telesne mase), i dalje postoji osećaj prekomerne težine. Ovaj fenomen se takođe shvata kao   poremećaj telesne slike . To dovodi do pokušaja gubitka težine kada je pothranjenost već prisutna. Kada je gubitak  težine opasan  po život  potrebno je bolničko lečenje.

Bulimija - zavisnost od prejedanja

Kod bulimije postoji strah od dobijanja na težini. Za razliku od anoreksije često se unose velike količine hrane. Bulimične osobe gube kontrolu tokom jela tako da dolazi do čestih prejedanja. Posle jela, međutim, postoji prinuda da se problem reši. Po pravilu, dolazi do  povraćanja  odmah nakon jela. Povraćanje se doživljava oslobađajuće. U nekim slučajevima, laksativi se takođe koriste za sprečavanje povećanja telesne težine.

Osim prejedanja, ljudi sa bulimijom često imaju veoma kontrolisane navike u ishrani. Ograničavaju obroke, jedu jako malo, što podstiče žudnju za hranom i prejedanje. U periodu između prejedanja, unos hrane može biti toliko mali,  da je ponašanje slično onome kod anoreksičnih ljudi. U praksi se takođe može primetiti smena dve kliničke slike. Bulimija je obično povezana sa stidom. Oni koji su pogođeni pokušavaju da sakriju prejedanje i povraćanje. Ovo se ponekad manifestuje u planiranju vremena za prejedanje koje  može potrajati i po nekoliko sati, a da ga okruženje ne primeti.

Prejedanje

Unošenje više hrane nego što je potrebno ne ukazuje odmah na poremećaj prejedanja. Ovaj poremećaj  se javlja kada se žudnja za hranom ponavlja često i redovno. Dolazi do gubitka kontrole tokom jedenja  što dovodi do toga da se u kratkom vremenskom periodu konzumiraju velike količine hrane. Prejedanje u nekim slučajevima može trajati i do nekoliko sati. Do  prejedanja dolazi i  bez prethodnog fizičkog osećaja gladi. Posle toga sledi snažan osećaj sitosti, koji je povezan sa stidom. Ovi napadi su često praćeni osećanjem krivice i depresije.

Za razliku od bulimije, ne preduzimaju se kontramere za prejedanje. Hrana se ne izbacuje i ostaje u telu.

Gojaznost i prekomerna težina su posledice prejedanja.

Znaci i simptomi poremećaja kompulsivnog prejedanja:

• osoba veruje da će biti bolja i sretnija ako je mršava  
• stid zbog viška kilograma i izbegavanje nekih dnevnih aktivnosti
• osjećaj mržnje prema sebi nakon prejedanja
• provođenje različitih dijeta sa ciljem gubitka težine
• razmišljanje o sebi svodi se na razmišljanje o težini
• odbijanje konzumiranja hrane u javnosti
• razlozi za životne neuspehe povezani su sa prekomernom težinom
• težina je centralna tema
• depresija

Psihoterapija kao pomoć kod poremećaja u ishrani

U psihoterapiji se pronalazi pristup unutrašnjem svetu i ličnim osećanjima, Identifikuju su uzroci i načini delovanja koji su doveli do razvoja poremećaja u ishrani. Psihoterapija Vam nudi prostor za suočavanje sa samim sobom i sopstvenim telom. U toku psihoterapijskog tretmana jača se sopstvena ličnost i samopoštovanje, što dovodi do promena u sopstvenoj percepciji (uključujući i telesnu percepciju). Razumevanjem sopstvenog ponašanja u ishrani i prateće pozadine, dolazi do promena u ponašanju i razvijanja novih strategija.

Ako imate poremećaj ishrane i želite stručnu pomoć kroz psihoterapiju, obratite mi se.