Jelena Janković, psihoterapeut

Dobijanje podrške je prvi korak ka srećnijem životu

Stres, iscrpljenost, sindrom sagorevanja (burnout)

 

Pomoć i terapija za sindrom sagorevanja (burnout)

Svakodnevni život, rad i društvene obaveze mogu dovesti do prevelikih zahteva. Burnout se javlja kao prolongirani odgovor na hronični stres na poslu. Ne javlja se preko noći, već je postepen proces, simptomi su u početku suptilni, ali vremenom postaju mnogo ozbiljniji.

Kako da prepoznam sindrom sagorevanja i koji su uzroci? Šta mogu učiniti protiv toga? Kako psihoterapija pomaže?

Šta je Burnout?

Burnout je osećaj da ste izgoreli, stanje mentalne i emocionalne iscrpljenosti i preopterećenosti.

Burnout crpi energiju osobe i umanjuje njenu produktivnost, dovodi do osećanja bespomoćnosti, obeshrabrenosti, poraženosti, zarobljenosti. Osoba je istrošena, bez energije, sa učestalim glavoboljama i bolovima u mišićima. Ovo stanje prate promene apetita, poremećaji sna, smanjeni imunitet. Svima se dešava da se tako osećaju, ali kada takvo stanje dugo traje verovatno ste na putu do Burnout-a.

Kako prepoznati put do burnout sindroma?

  • Svaki dan je loš dan
  • Konstantna iscrpljenost
  • Većina obaveza u toku dana jako opterećuje
  • Osećaj da bilo šta što se uradi nema smisla i ne doprinosi bilo čemu
  • Odlaganje ili izbegavanje obaveza
  • Socijalna izolacija
  • Prekomerne količine hrane i alkohola
  • Prenošenje frustracija na druge
  • Izbegavanje odlaska na posao, kašnjenje i raniji odlazak sa posla

Treba razlikovatu Burnout od umora. Nakon adekvatnog odmora umor nestaje, dok se kod Burnout-a to ne dešava.  Iako je stres glavni uzrok ovog sindroma, on se  i od njega znatno razlikuje. Osobe koje su pod stresom još uvek vide izlaz iz situacije. One su pretežno svesne da su pod stresom, dok kod osoba sa burnout sindromom to nije slučaj, osoba ne vidi perspektivu da će se bilo šta na bolje promeniti, oseća se bespomoćno i odustaje od bilo kakvog angažovanja.

Stres kao okidač za sagorevanje

Sindrom sagorevanja je često povezan sa stresom. Stres se shvata kao okidač. Svima je poznat stres u svakodnevnom životu i na poslu. Danas su zahtevi sve veći, a stresne situacije svakodnevno prisutne. Ali ne izgara svaka osoba koja je pod stresom. Znak sagorevanja je osećaj nemogućnosti da pobegnete od stresa. Ovo stanje traje dugo i izgleda da nema kraja. Nedostaju pauze za odmor koje su potrebne za regeneraciju da bismo mogli da obradimo stres. Nedostatak oporavka predstavlja značajan faktor rizika za razvoj sindroma sagorevanja.
 

Uzroci Burnout-a:

  • Previsoki zahtevi na poslu (od strane poslodavca ili zbog ličnih zahteva za učinkom)
  • Stresni uslovi rada
  • Finansijski problemi i neizvesnosti na tržištu rada
  • Strah od gubitka posla ili konkurencije među kolegama
  • Visoki zahtevi i opterećenja u privatnom životu


Navedeni faktori mogu doprineti razvoju sindroma sagorevanja i mogu se smatrati uzrokom. Obično ne postoji samo jedan okidač za Burnout, već je to uglavnom interakcija više faktora koji zajedno deluju i crpe snagu u dužem vremenskom periodu.

Pošto nedostaju neophodne faze odmora i prateći oporavak, sledi stanje u kome se osećate izgorelo i na ivici kolapsa. Više se ne osećate sposobnim da se nosite sa sopstvenim životom, imajući osećaj da više ne možete dalje.  To je obično trenutak kada se traži medicinska pomoć i psihoterapija.

Psihoterapija sindroma sagorevanja

Osećaj preopterećenosti i iscrpljenosti se povećava ako im se ne suprotstavimo. Psihoterapija nudi odgovarajući okvir za suočavanje sa sopstvenom životnom situacijom i problemima koji se javljaju. Razmatraćemo Vaše uverenja, očekivanja i samoprocenu. Ako patite od preopterećenja ili imate sindriom izgaranja, rado bih vam bila na raspolaganju kao psihoterapeut.

 

KADA JE PSIHOTERAPIJA KORISNA?

Ponekad nije moguće razgovarati sa članovima porodice, prijateljima ili partnerom. Ne želimo da ih opterećujemo, ljuti smo na njih, stidimo se ili plašimo da razgovaramo sa njima o određenim temama. Iz svog ličnog i profesionalnog iskustva znam: Razgovor pomaže! Pomaže nam da se osećamo manje usamljeno sa sopstvenim problemima i mislima. Razgovor pomaže, a odnos leči!

Sigurna sam da imamo o čemu da razgovaramo