Fobije

Fobija je intenzivan i uporan strah od određenog objekta ili situacije. Strah koji ljudi sa fobijama osećaju je nesrazmeran stvarnoj opasnosti koju izaziva situacija ili objekat. Za razliku od paničnih napada, fobija ima jasan okidač.
Ljudi sa fobijom:
- Mogu imati iracionalnu ili preteranu zabrinutost zbog susreta sa predmetom ili situacijom od kojih se plaši
- Preduzmaju aktivnosti da biste izbegli predmet ili situaciju od kojih se plaše
- Doživljavaju, trenutnu, intenzivnu anksioznost kada naiđu na predmet ili situaciju koje se plaše
Fobije mogu biti: Specifične fobije i Kompleksne fobije
Specifične fobije
Kao što ime govori, ljudi koji imaju specifičnu fobiju, imaju intenzivan strah u vezi sa određenim vrstama objekata ili situacija.
Neke od specifičnih fobija su:
- akrofobija – strah od visine
- aerofobija – strah od letenja
- algorofobija – strah od bola
- astrafobija – strah od grmljavine i munja
- gamofobija – strah od braka
- hemofobija – strah od krvi
- fobije koju izazivaju životinje ili insekti.
Kompleksne fobije su najčešće socijalna fobija i agorafobija
Socijalna fobija
Socijalni anksiozni poremećaj je intenzivan, uporan strah od negativne procene i kritike od strane drugih ljudi. Za ljude sa socijalnim anksioznim poremećajem, strah od društvenih situacija može biti toliko intenzivan da izgleda izvan njihove kontrole. Nekim ljudima ovaj strah može ometati odlazak na posao, pohađanje škole ili obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
- Tipične situacije u kojima se ispoljava socijalna fobija:
- Obavljanje radnji dok neko posmatra
- Upoznavanje drugih ljudi
- Izlazak na sastanak
- Javni nastup pred publikom
- Komunikacija sa autoritetima
- Komunikacija sa nepoznatim ljudima
- Ulazak u prostoriju punu ljudi
- Predstavljanje drugim osobama
- Flertovanje
- Telefoniranje
- Potpisivanje – pisanje pred drugim ljudima
- Usmeni ispit
- Odlazak na zabave, proslave, žurke…
Agorafobija
Agorafobija je strah od otvorenog prostora, javnih mesta, gužve, strah od ulaska u prodavnicu i stajanja u redu, strah u prostorima sa mnogo ljudi (koncerti, bioskopi, pozorište, sajmovi), strah od prelaska ulice, putovanja autobusom, tramvajem, vozom, avionom, strah od mostova, frizerskih salona….
Osobe sa agorafobijom se panično plaše da same izađu na ulicu ili da pređu preko širokog, otvorenog prostora. Ukoliko se to desi dolazi do intezivanog, izluđujućeg straha u vidu napada i snažnog osećanja da će se izgubiti svest.
Obično se u početku izbegavaju mesta na kojima je velika gužva, a onda se proširuje lista i počinje da se izbegava izlazak na ulicu, odlasci u prodavnicu, vožnja autobusom... i na kraju se ne napušta kuća. Osobe sa agorafobijom ponekad ne smeju napustiti kuću bez pratioca, bliske osobe u koju imaju poverenja. Razvijanjem agorafobija nam korak po korak oduzima slobodu sve dok se ne nađemo u kućnom pritvoru zarobljeni svojim strahovima.
U psihoterapijskom procesu terapeut i klijent stvaraju siguran odnos koji će biti podrška da se pronađu psihološki resursi u savladavanju fobije.
Ako ne možete sami da pobedite svoje strahove psihoterapija Vam može pomoći da se izborite sa fobijama.
Stres, iscrpljenost, sindrom sagorevanja - burnout
Burnout je osećaj da ste izgoreli, stanje mentalne i emocionalne iscrpljenosti i preopterećenosti.
Životne promene i krize
U krizama se dešavaju stvari koje ne možemo da kontrolišemo i koje menjaju naše živote, kada postoji osećaj da ne možemo da nastavimo život kao i inače.
Anksioznost i panični napadi
Anksioznost je osećaj nelagodnosti, opšte napetosti, zabrinutosti, velikog stresa, panike, straha i iracionalnog lošeg predosećaja.
Teškoće u partnerskim odnosima
Krizu u partnerskim odnosima mogu da izazovu događaji, kao što je otkrivanje prevare ili ozbiljne svađe.
Teškoće u komunikaciji
Koliko često osećate nezadovoljstvo, tugu ili bes zbog nesporazuma i sukoba koji su mogli da se izbegnu? Komunikacija nam omogućava da se povežemo jedni sa drugima.
Depresija
Kažemo da smo depresivni kada smo neraspoloženi ili imamo „crne misli“ . Ako depresivna osećanja traju dugo, to može biti znak depresije. Ali šta je depresija? Kako psihoterapija pomaže kod depresije?
Seksualni problemi
Seksualna disfunkcija može imati fizičke uzroke, ali može biti i psihosomatska. U slučaju psihosomatskog poremećaja , psihološki stres izaziva simptome i doprinosi njihovom razvoju.
Fobije
Fobija je intenzivan i uporan strah od određenog objekta ili situacije. Strah koji ljudi sa fobijama osećaju je nesrazmeran stvarnoj opasnosti koju izaziva situacija ili objekat.
Poremećaji u ishrani, anoreksija, bulimija
Postoje različite vrste poremećaja u ishrani, od kojih svaka ima različite simptome i navike u ishrani. Ono što im je zajedničko je povećana preokupacija hranom i sopstvenom težinom.
Stid i trema
Stid nam pomaže da kontrolišemo svoje ponašanje. Tako štitimo sliku o sebi, što nam omogućava da ostanemo prihvaćeni u društvu. Stid ima zadatak da čuva lični integritet, pomaže nam da držimo distancu, štiti našu privatnost.
KADA JE PSIHOTERAPIJA KORISNA?
Ponekad nije moguće razgovarati sa članovima porodice, prijateljima ili partnerom. Ne želimo da ih opterećujemo, ljuti smo na njih, stidimo se ili plašimo da razgovaramo sa njima o određenim temama. Iz svog ličnog i profesionalnog iskustva znam: Razgovor pomaže! Pomaže nam da se osećamo manje usamljeno sa sopstvenim problemima i mislima. Razgovor pomaže, a odnos leči!
