Partnerski odnosi i stilovi afektivne vezanosti - I deo

Kako biramo partnere?

Zašto uvek pravimo iste greške?

Zašto emocionalni odnosi iz ranog detinjstva oblikuju naše odnose tokom života?

 

Odgovore na ova pitanja može vam pružiti teorija afektivne vezanosti. Osnivači ove teotije su Džona Bolbi i Meri Ejnsvort.

 

U prvim godinama života roditelji pored toga što osiguravaju opstanak deteta oni detetu daju podršku I emotivnu utehu.  Nervni sistem deteta je još nezreo I ne može samostalno da reguliše fiziološke procese povezane sa emocijama (tuga, bes, strah, ali i radost).

 

Afektivnu vezanost čine mehanizmi koji se formiraju u najranijem detinjstvu, a na osnovu slike koje dete stiče o sebi.

Rano formirani odnosi sa roditeljima predstavljaju trajni kapital osobe.

 

Način vezivanja koji učimo  u prvim godinama života je toliko važan,  jer određuje način na koji se odnosimo prema drugima i kako formiramo naše odnose.

Biološki sistem za regulaciju emocionalne dinamike funkcioniše isto i u partnerskim odnosima kao i u odnosima majka – dete, tako da se razvijaju isti obrasci. Takvi obrasci su nesvesni.

 

Stilovi vezanosti utiču na to kako biramo partnera do toga kako naši odnosi napreduju i, nažalost, zašto propadaju.

Prepoznavanje našeg načina vezivanja može nam pomoći da prepoznamo gde su naše snage i slabosti u vezama.

 

U narednim blogovima želim da vas pozovem da upoznate četiri stila afektivne vezanosti. Takođe ću vam dati primere tipičnih obrazaca ponašanja u odnosima.  

 

Pripadnost pojedinom tipu afektivne vezanosti samo govori o verovatnoći da će osobe sa nesigumom afektivnom vezanošću teže izlaziti na kraj sa stresovima i teškoćama u životu, dok siguma afektivna vezanost predstavlja određenu snagu u suočavanju sa životnim nedaćama.

 

Partnerski odnos može se uspostaviti, negovati i trajati samo ako se oba partnera osećaju dovoljno bezbedno.