Samodestruktivni ljudi

ZAŠTO VAM JE POTREBNO PREJEDANJE, ALKOHOL, DROGE, RIZIČNI SEKSUALNI ODNOSI...I KAKO IH POBEDITI

Šta je autodestruktivno ponašanje?

U teoriji, svi želimo i trudimo se da budemo srećni. To je često mnogo lakše reći nego uraditi. Osobe koje se ponašaju na autodestruktivan način razvijaju  različita ponašanja koja im štete. Autodestruktivno ponašanje je svako ponašanje koje uzrokuje psihički ili fizički problem.
Prepoznavanje i oslobađanje od samodestruktivnih tendencija je od suštinskog značaja za fizičko i mentalno zdravlje.

Kako postajemo autodestruktivni?

Ovaj ciklus često počinje u adolescenciji.  Adolescencija je vreme kada mladi doživljavaju brze i intenzivne promene. Suočavanje sa svakom od njih je pravi izazov za razvojnu psihu tinejdžera. Ukoliko mlada osoba u ranijem periodu nije stekla odgovarajuće veštine upravljanja stresom, kada se nađe pod tenzijom, preplavljena jakim emocijama, onda se na repertoaru njenog ponašanja može pojaviti samodestrukcija, odnosno radnje koje direktno ili indirektno štete zdravlju ili životu. Rizične i štetne navike mogu se razviti kao način oslobađanja od stresa. Traume i društvena izolacija su takođe uobičajeni faktori rizika za samodestruktivno ponašanje.

Autodestruktivna ponašanja – jer o njima govorimo – jedan su od načina na koji osoba pokušava da se izbori sa patnjom, problemima i tenzijom.
Direktne autodestruktivne radnje su oblik fizičkog napada na samog sebe. Povezuju se sa težim telesnim povredama. Indirektna samodestruktivna ponašanja su ona čiji negativni efekti često postaju očigledni tek nakon nekog vremena. Štetne posledice se povećavaju kako se produžava trajanje ovih aktivnosti i povećava njihova učestalost.

Samodestruktivna ponašanja kao što su prekomerni unos alkohola, uzimanje droga, prejedanje i rizično seksualno ponašanje, proizvode hemijske promene u telu koje umanjuju anksioznost i smiruju nas.

Ove strategije suočavanja su efikasne i zato im se  pribegava. Odrastanjem ova samodestruktivna ponašanja za „brzo rešenje“ postaju duboko ukorenjeni obrasci protiv anksioznosti  i malog samopoštovanja. Dva glavna razloga zbog kojih je je teško prestati sa autodestruktivnim ponašanjem su zato što imaju prirodu zavisnosti i zato što nemamo čime da ih zamenimo.

Primeri autodestruktivnog ponašanja

Autodestruktivno ponašanje je kod svakoga drugačije. Evo nekoliko primera autodestruktivnog ponašanja:

•    Prekomerna upotreba alkohola
•    Upotreba droga
•    Prejedanje
•    Patološko kockanje
•    Brza vožnja
•    Rizično seksualno ponašanje
•    Samopovređivanje, kao što je sečenje ili opekotine
•    Konfrontacija sa drugima
•    Zanemarivanje medicinske nege kada ste bolesni ili povređeni
•    Samosabotiranje kada se približite svojim ciljevima
•    Hronična odugovlačenja

Glavne karakteristike osoba sa autodestruktivnim ponašanjem

1. Osećaju tugu ili nelagodnost kada postignu nešto važno

Iako deluje veoma čudno, autodestruktivna osoba oseća prazninu, a ne zadovoljstvo kada postigne važan cilj. Minimizira svoje rezultate,  govoreći da je apsurdno biti srećan zbog tako beznačajne stvari.

2. Provociraju druge i onda se osećaju krivim

Autodestruktivni ljudi često ulaze u konflikte. Ne znaju zašto, ali ne mogu da izbegnu svoju potrebu da se raspravljaju oko svega i svačega. Tokom rasprava, nije neuobičajeno da verbalno napadaju  i koriste teške reči. Međutim, kada oluja prođe, oni osećaju krivicu što je do rasprave došlo, zbog onog što su rekli ili kako su to rekli.

3. Nikada im nije dobro

Kada dobiju komentar da dobro izgledaju, da su nasmejani, dobro raspoliženi osećaju se neprijatno i uznemireno. Odgovoriće da to nije istina, tražeći razloge da se osećaju loše.

Oni se fokusiraju na crnu tačku, a ne na beli papir.

4. Zanemaruju svoje obaveze i ne dolaze do cilja

Nesvesno bojkotuju sami sebe. Zato kasne ili zaboravljaju da odu na važne sastanke, uspavaju se pred ispit koji su dobro spremili... Kada zbog samobojkota uspeh izostane u tome pronalaze novi razlog zbog kojeg osećaju krivicu.

5. Često se žrtvuju za druge

Osobe sa samodestruktivnim ponašanjem u stanju da ostanu bez dinara kako bi nekome pomogla. Duboko u sebi,  osećaju krivicu, a ta preterana velikodušnost je način da se kazne i iskupe.

6. Ne reaguju na zlostavljanje

Misle da nemaju pravo da štite svoje interese. Imaju veoma loše mišljenje o sebi i iz tog razloga smatraju da ne vredi trošiti energiju da bi izbegli maltretiranje. Ovi ljudi osećaju da drugi imaju pravo da ih zlostavljaju. Mnoga od ovih samodestruktivnih ponašanja počinju zlostavljanjem u detinjstvu, tako da zlostavljanje vide kao nešto „normalno“.

7. Bojkotuju dobre odnose

Teško uspostavljaju emotivne veze, jer su uvereni da nisu vredni ljubavi ili pažnje. Ponekad, nemaju ni prijatelje. Ako  uspeju da  uspostave dobar odnos sa nekim, osećaće se veoma čudno. Zbog nelegodnosti koju osećaju, postaju nepredvidivi, opsesivni, pa čak i manipulativni.

8. Osećaju se dobro kada imaju nezdrave navike

Kada su  napeti, uznemireni, tužni ili depresivni, osećaju ogromno olakšanje u svojoj samodestruktivnoj navici.

Psihoterapija kao pomoć

Autodestruktivni ljudi mnogo pate i čine da i ljudi oko njih pate.

Samodestruktivno ponašanje se uvek dešava sa razlogom i za to postoji bezbroj mogućih uzroka. Prvi korak ka izlečenju je razumevanje zašto pribegavate samodestruktivnim obrascima.

Psihoterapija vam može pomoći da  razumete sebe i svoje potrebe, razloge vašeg samodestruktivnog ponašanja, prođete kroz teške emocije i iskustva, kao i da se osnažite i naučite kako da se nosite sa teškoćama na zdrav način.

Prevazilaženje autodestruktivnog ponašanja je moguće i apsolutno je neophodno za zdrav i srećan život.